Ključne reči

 

Slikarstvo i arhitektura

Ekspresionizam se kao pokret u modernoj umetnosti javio u Nemačkoj 1905. godine formiranjem grupe „Most“ (nem. Die Brücke). Nosioce ovog talasa  je povezivalo shvatanje života, a ne stil. Na njihovim delima su prikazana subjektivna raspoloženja, emocije kao i teskoba i otuđenost modernog čoveka. (Likovna kultura, Galović Vidosava, Gostović Branka, Zavod za udžbenike Beograd, šesnaesto izdanje, 2008. godina, 195. strana) 

Kubizam – umetnički pravac na početku XX veka koji se najviše odrazio u slikarstvu. Kubisti su započeli nov način prikazivanja. Svodili su ljudske figure i predmete iz prirode na geometrijske oblike. (Leksikon stranih reči i izraza, Vujaklija Milan, Prosveta, treće izdanje, 1980. godina, 484. strana) 

Secesija – naziv umetničkog pokreta u srednjoj Evropi na prelazu iz XIX u XX vek. (Leksikon stranih reči i izraza, Vujaklija Milan, Prosveta, treće izdanje, 1980. godina, 837. strana)

Simbolizam – umetnički pravac koji je nastao u Francuskoj krajem XIX veka. Predstavnici simbolizma koriste simbole da israze osećanja i apstraktne pojmove. (Leksikon stranih reči i izraza, Vujaklija Milan, Prosveta, treće izdanje, 1980. godina, 841. strana) 

 

Muzika

Kabare (franc. Cabaret) – vrsta zabavnog pozorišta. Program kabarea se uglavnom sastoji od izvedaba šansona, skečeva, satira i kratkih predstava o temama političkog, kritike društva ili umetničkog pravca.

Kafe (franc. Café) – potiče od francuske reči za piće, zapravo predstavlja mesta na kojima su se služila razna pića, slično kafanama ili gostionicama

Muzička drama podrazumeva jedinstvo muzičke i dramske radnje. Nastala je simfonizacijom opere u poznom romantizmu. Paralelno i u Italiji (Đuzepe Verdi) i u Nemačkoj (Rihard Vagner).

Opereta (ital. Operetta) je scensko-muzičko delo, nalik na operu, samo mnogo kraća, najčešće je šaljivog i zabavnog sadržaja. Osnivač ovog žanra je Žak Ofenbah.

Reforma opereizmene koje je Vagner uneo u operu. On je svoju reformu teoretski izložio u eseju ’’Opera i drama’’. Smatrao je da zabluda opere leži u tome što je njoj sredstvo izraza postalo cilj, a cilj izraza postao sredstvo. Reforma se sastojala u menjanju strukture opere, postavljanju drame kao cilja, a muzike kao sredstva, koristi i usavršava lajtmotiv, simfonizuje orkestar i uvodi nove instrumente (Vagnerovu tubu, basklarinet i engleski rog) itd.

Sinkretizam (grč. Synkretismós) – objedinjavanje, spajanje, ujedinjenje, prožimanje, u ovom slučaju nekoliko umetnosti

  Simfonijska poema – orkestarska kompozicija u jednom stavu. Spada u programsku muziku. Ovu vrstu programske muzike utemeljio je Franc List, ali ona svoj vrhunac doživljava sa Rihardom Štrausem. (Istorija muzike, Roksanda Pejović, Zavod za izdavanje udžbenika SR Srbije, Beograd, drugo izdanje, 1967. godina, 90 i 332 str.)

Romantizam (fr. Romantisme) – građanski pokret srednje klase koja je raskinula sa aristokratskom umetnošću. Predstavlja vraćanje u prošlost zbog razočarenja u sadašnjosti (ishodima revolucija, itd.). Periodu od 1890. do 1910. se poklapa sa poznim romantizmom. Značajno je razvijanje programske muzike (muzika koja je u svom naslovu ili u priloženom planu dela objašnjavala ideju samog dela) u ovom periodu. Predstavnici poznog romantizma su: Gustav Maler, Johanes Brams, Rihard Štraus, itd. (Istorija muzike, Roksanda Pejović, Zavod za izdavanje udžbenika SR Srbije, Beograd, drugo izdanje, 1967. godina, 5 str., Vujaklija, Milan Vujaklija, Prosveta, Beograd, sedmo izdanje, 2004. godina, 787 str.)

Impresionizam (fr. Impressionisme od lat. Impressio) – pravac s kraja XIX i početka XX veka. Svojstvene su mu bogate harmonije, tanani ritam i kolorit usmeren na izazivanje lirskih raspoloženja i utisaka. Osnivačem ovog pravca smatra se Klod Debisi. Pored njega, predstavnici su: Moris Ravel, Delijus, Skot, Respigi, Šreker itd. (Istorija muzike, Roksanda Pejović, Zavod za izdavanje udžbenika SR Srbije, Beograd, drugo izdanje, 1967. godina, 203 str., Vujaklija, Milan Vujaklija, Prosveta, Beograd, sedmo izdanje, 2004. godina, 326 str.)

Savremen muzički izraz – pod ovim nazivom se podrazumevaju muzički pravci XX veka. Dva najznačajnija su ekspresionizam (težnja ka negaciji tonalnog centra i izjednačavanju svih 12 tonova hromatske lestvice; značajno obeležje ovog pravca je dodekafonski sistem čij je osnivač Arnold Šenberg), i neoklasicizam (kompozitori teže jasnoj muzičkoj formi; tradicionalna funkcionalnost je odbačena, ali tonalna centralizacija postoji; predstavnici: Bartok, Prokofijev, Stravinski, itd.). Pored ova dva najznačajnija postoje tragovi kubizma i futurizma. (Istorija muzike, Roksanda Pejović, Zavod za izdavanje udžbenika SR Srbije, Beograd, drugo izdanje, 1967. godina, 226 str., http://www.zanimljivamuzika.com/wp-content/uploads/2009/04/20vek.pdf)

Nauka i tehnologija

Bacil - rod Gram-pozitivnih bakterija, štapićastog oblika. (Wikpedia)

Cepelin - Cepelin je tip vazdušnog broda. U pitanju je letelica lakša od vazduha vretenastog, izduženog, oblika sa sopstvenim pogonom. (Wikpedia)

Kvant - U fizici, označava nedeljivu, dakle, najmanju količinu energije koja se javlja u elementarnim procesima. (Wikpedia)

Opšta teorija relativnosti - teorija Alberta Ajnštajna. Ona u odnosu na njegovu Specijalnu teoriju relativnosti predstavlja novo uopštenje ili generalizaciju principa relativnosti sa inercijalnih i na sve druge sisteme referencije uključujući u to i neinercijalne ili ubrzane sisteme, kao i one koji mirujugravitacionom polju. (Wikpedia)

Patogen, izazivač bolesti, klica (od грчπάθος - pathos - "patnja", i γἰγνομαι - gignomai - "rađam, uzrokujem " u slobodnom prevodu "onaj koji uzrokuje patnju"), (englpathogen, infective, infectious, morbific, pathogenic), je biološki agens koji uzrokuje bolest organizma. U patogene agense spadaju bakterijevirusigljiviceprioni (englproteinaceous infectious particle) i paraziti. Termin je prvi put primenjen око 1880, a nešto ređe se koristi i za označavanje agenasa koji u organizmu izazivaju nezarazne bolesti kao što su npr. „hemijski patogeni“. (Wikpedia)

Pasterizacija - proces kojim se uništavaju mikroorganizmi. (Wikpedia)

Radioaktivnost - spontani proces u kojem se atomsko jezgro, emitujući jednu ili više čestica ili kvanata elektromagnetnog zračenja, preobražava u drugo jezgro. (Wikpedia)

Specijalna teorija relativnosti (STR) - fizička teorija koju je 1905. godine formulisao nemački fizičar Albert Ajnštajn. Ona je zamenila njutnovsku koncepciju prostora i vremena i inkorporirala elektromagnetizam predstavljen Maksvelovim jednačinama. Teorija je nazvana "specijalna" jer predstavlja poseban slučaj Ajnštajnove teorije relativnosti u kojoj se efekti ubrzanja i gravitacije mogu zanemariti. (Wikpedia)

 

Politika

Antisemitizamnetrpeljivost, mržnja prema Jevrejima kao naciji ili religijskoj grupi. Antisemitizam je prisutan još od antičkog doba ali svoj vrhunac je dostigao za vreme 2.Sv. rata, kada je vršen genocid (Holokaust) nad Jevrejima u organizovanim logorima.  

Druga internacionalaradnička organizacija nastala 1889. koja je je nastavila rad Prve internacionale. Proglasila je 1. maj međunarodnim praznikom rada, u znak sećanja na žrtve radničkih demonstracija u Čikagu 1886. Vremenom su u njoj preovladali oportunisti, koji su podržali buržoaziju da krene rat. Tokom rata je prestala sa radom a potom se i raspala. 1919. u Moskvi je Lenjin stvorio Treću Internacionalu.

Imperijalizampolitika proširenja i dominacije nad stranim teritorijama, u cilju teritorijalnog osvajanja ili ekonomske kontrole nadkolonijom. Početkom 20.veka cela Afrika, Okeanija i jugoistočna Azija su bile pod vlašću velikih sila.  

imperijalistička trkaborba velikih sila za prevlast u kolonijama. U želji da nadmaše konkurente, pojedine zemlje su osvajale i najmanje teritorije, koje su bile bez ikakvih prirodnih bogatstava. Ova pojava je bila naročito izražena u Africi.  

Industrijalizacijaproces brzog razvoja industrije i prelaska sa agrarnog na industrijsko društvo; započeo je sa pronalaskom parne mašine i engleskom industrijskom revolucijom, koje su označile preobražaj manufakturne u fabričku proizvodnjuPraćen je promenom društvenoekonomskih odnosa, stvaranjem novih klasa i razvojem tehnologije.

Nacionalizam politička doktrina koja u centar političkog, kulturnog i društvenog života stavlja naciju, čije je osnovno pravo da organizuje nezavisnu političku zajednicu. Transformisao se u mnogo ekstemnih oblikanacionalsocijalizam, šovinizam, fašizam itd

Socijaldarvinizamučenje koje Darvinove teorije o evoluciji i borbi za opstanak prenosi na ljudsko društvo. Socijaldarvinisti smatraju da ''snažniji'' narodi imaju pravo na dominaciju nad ''slabijim'' i da će narodi koji nisu sposobni da vode uspešno ratove, nestati.  

Pariska komunaoblik vlasti nastao tokom Francuskopruskog rata. Radnici su uspeli da zadrže vlast u prestonici u periodu od 18 marta – 28 maja 1871 godine, donoseći mnoge revolucionarne odlukeukidanje vojske, odvajanje crkve od države, opšte pravo glasa itd.. Marks je isticao značaj Komune kao najboljeg načina da se provere njegove teorije u praksi, a mnogi komunisti smatraju Komunu prvom diktaturom proleterijata.

pravo glasanajvažnije političko pravo, pravo građana da biraju (aktivno pravo) i da budu birani (pasivno pravo) .

Proleterijat (lat. proles - potomstvo) - termin je nastao je u marksističkoj ideologiji sa ciljem da označi najnižu klasu, radničku, koja nema svojih sredstava za proizvodnju već ''prodaje'' svoj rad. 1848. pojavio se ''Komunistički Manifest'' koji poziva proletere svih zemanja da se ujedine, zbace kapitalizam i osnuju ''diktaturu proleterijata''  

ravnoteža silatermin koji označava približno ravnomernu snagu velikih sila; osnova političke stabilnosti i mira.  

status kvo (lat. Status quo) – latinski izraz koji označava sadašnje, postojeće stanje stvari, koje treba održati onakvim kakvo jeste.  

Urbanizacija – (lat. urbs – grad) – proces koji označava nagli razvoj gradova i preseljavanje stanovništva iz sela u gradske oblasti. Javlja se kao posledica industrije, usled sve manje potrebe za radnom snagom na selu a sve veće u fabrikama. Sa njim se otvara stambeno pitanje pridošlica i problem  organizacije života radnika.

Književnost

Dekadentnost - opadanje. U književnosti obeležava fazu razvoja simbolizma u Francukoj i Engleskoj, predstavlja stanje duhovnog klonuća i beznađa.(Milan Vujaklija, „Leksikon stranih reči i izraza“,Prosveta, Beograd 1996.)

Feminizam - Ovaj pokret nastaje zbog naglih promena u ekonomsko-privrednoj sferi, posle revolucija u Evropi, osamdesetih godina XIX veka, formriranjem ajsnih feminističkih ideja. Razvojem kapitalizma i indutrijaizacijom dolazi do pogoršanja stanja žena i njihovog potiskivanja iz javnog života. Predstavlja borbu za ravnopravnost muškaraca i žena pred zakonom, u društvenom i političkom životu, čiji je glavni predstavnik Klara Cetkin.(Simon de Bovoar,“Drugi pol“  1-2, Beograd 1892., Endru Hejvud „Političke ideologije“,  Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2005.)

Hermetičnost - zatvorenost. Hermetičnu poeziju odlikuje skrivanje pravog značenja reči, višeznačnost pojmova, tako da je ona dostupna uskom krugu ljudi ili samo pesniku. Poezija više ne služi  praksi, stvara se umetnost gde je potrebno naći  najskrovitij, najelementarniji i najdublji smisao.

(Branko Miljković „Hermetična poezijahttp://www.znanje.org/lektire/i25/07/05iv0704lekt/fragmenti%20o%20poeziji.htm )

Manifest- proglas koji proklamuje onsnovna načela književnog stvaranja neke nove grupe pisaca, kojie se suprotstavlja vladajućim književnim normama. („Školsko sveznanje“, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva; Beograd 2007.)

Modernizam - Predstavlja reakciju na pozitivizamm i na realističko-naturalističku doktrinu. Moderna se kao termin prvi put javlja u Nemalkoj osamdesetih godina. Ovaj pokret ima svoje opšte odlike: Uznemireni senzibilitet, duhovno klonuće, individualizam i pesimizam, bežanje od stvarnosti, okretanje unutrašnjem čovekovom životu, isticanje osećajnosti, subjektivnosti i iracionalnog, traženje svega novog, što se stvaralački realizuje kao novo osećanje izraženo novim umetničkim sredstvima i oblicima, novim izražajnim formama i raznovrsnim motivsko-stilskim obeležjima. (Dr Dragiša Živković „Teorija književnosti sa teorijom pismenosti“, Beograd 1986.)

Simbol - Predstavlja nešto drugo, pri čemu to drugo prevazilazi primarnu predstavu, on asocira. U simbolističkoj umetnosti to je znak kojim se sugeriše jedna nova stvarnost, otvaraju se vrata podsvesnih i potisnutih slika, usmeravajući duh ka novim viđenjima i rapsoloženjima.(„Simbolizam“, Milivoj Solar, „Teorija književnosti“, Zagreb 1979..)

Simbolizam - Kao književna škola i pravac, javlja se  počevši od 1880. godinePredstavlja izražavanje misli pomoću simbola. Simbolizam je novatorstvo u poeziji koje donosi sobom kompleksni stil, neobičan rečnik, ritam . Analogija, sugestija i muzika postaju osnovna načela. Osim ovih zajedničkih karakteristika književnog simbolizma, on zavisi od subjektivnog doživljaja pesnika. Ova nova struja predstavlja reviziju vrednosti, kao bunt protiv materijalizma.( Miloš Milošević, “Od simbolizma do avangarde” Zmaj, Novi Sad 2006.,  http://www.scribd.com/doc/78921087/2a-Simbolizam-Art-Nouveau-Nabis)

Slobodan stih - Stih koji se slabljenjem metričkih veza suprotstavlja vezanom, metričkom stihu. (Nema metra, jer se ritam menja od stiha do stiha) (Ivo Tartalja, „Teorija književnosti“ , Beograd 1997.)

Ukleti pesnici - termin koji u istoimenom esju ističe Pol Verlen da bi opisao stvaralaštvo simoblizma, akoji podrazumeva bolesne, raskalašne, siromašne pesnike velikog, ali nepriznatog talenta. U ovu grupu pesniak spadaju Rembo, Malarme, Bodler, Edgara Alan Po, Alfred de Vinji i drugi. Ovi pesnici su skloni istraživanju ektrenmnih iskustava, korišćenju narkotika i alkohola, ponašanju koje odudara do standardnih društvenih normi. (Miloš Milošević, “Od simbolizma do avangarde” Zmaj, Novi Sad 2006.)

 

Pozorište, film, i fotografija

Fotografija pokreta – pravac koji je nastao krajem XIX veka uz Edvarda Majbridža. On je spojio dve različite tehnologije i smislio raspored niza fotoaparata koji će snimati radnju u različitim trenucima. Pored Majbridža, ističe s i Etjen-Žil Mare kji je fotografiju pokreta pretvorio u umetnost. (Istorija Umetnosti, H.V. Janson i Entoni F. Janson, STANEK d.o.o., Varaždin, Šesto izdanje, 2005. godina, 778 str.)

Fotosecesionisti – secesionisti koji su pokušavali da što više približe fotografiju slikarstvu. Trudili su se da potpuno ovladaju postupkom izrade fotografija. Najpoznatiji fotosecesionisti su bili Getrurda Kezebir i Edvard Stajhen. (Istorija Umetnosti, H.V. Janson i Entoni F. Janson, STANEK d.o.o., Varaždin, Šesto izdanje, 2005. godina, 776 str.)

Kinematografija (grč. kinéō – krećem i skopéō – gledam)– uzastopno snimanje živih bića ili stvari u pokretu kino-foto-kamerom na filmskoj traci i njihovo uveličano projektovanje na filmsko platno; uopšte – filmaska industrija. (Vujaklija, Milan Vujaklija, PROSVETA, Beograd, Sedmo izdanje, 2004.godina, 411 str)

Realizam (nlat. Realismus) – književni i umetnički pravac koji teži da prikaže stvari i život onakvim kakvi su u stvarnosti; surova stvarnost, smisao za pravilno shvatanje stvarnosti. (Vujaklija, Milan Vujaklija, PROSVETA, Beograd, Sedmo izdanje, 2004.godina, 755 str.)

Nazad na početak