Novi oblici razonode

(kafei, kabarei, kafešantini, vašari, sport i časopisi)

 

Osamdesetih godina 19. veka, usled razvoja industrije, dolazi do promene načina korišćenja slobodnog vremena – nekadašnje mesto vere zauzima nova, programirana zabava. Pojava ’’kulture kafea’’ najizrazitije oslikava nove kulturne tokove.

Kafei su se razvili iz građanskih salona, koji su bili centri svih dešavanja još od 17. veka. Odsustvo propisanih pravila, karakterističnih za salone, najviše je doprinelo njihovoj munjevitoj popularnosti. Iako su bili otvorenog pristupa, dostupni svim slojevima stanovništva, u kafeima dolazi do specijalizacije na raznim intelektualnim osnovama. Značaj kafea na društvenom planu je u tome što je doveo smanjenju razlika između elitne i narodske kulture.

Pregled najznačajnijih kafea u evropskim prestonicama

Najstariji francuski kafe je ’’Prokopije’’ (Le Procope), koji je otvoren 1694. U njemu je Didro (Diderot) napisao Enciklopediju, Volter (Voltaire) ispijao i do 40 šoljica kafe dnevno, a Bendžamin Franklin (Benjamin Franklin) uradio nacrt budućeg ustava SAD. Na ulazu je izložen Napoleonov šešir, a ženski i muški toaleti su označeni sa ’’građanin’’ i ’’građanka’’.

Tabla na Procope-u, najstarijem kafiću u Parizu

Izvor: Wikipedia

 

Još neki od najpoznatiji kafea u Parizu su Les Deux Magots (1873), Café de Flore (1885), Le Fouquet’s (1899) i mnogi drugi.

Najpoznatiji bečki kafe je Centrala (1876). Njegovi gosti bile su mnoge slavne istorijske ličnosti, kao što su tvorac moderne psihoanalize Sigmund Frojd ( Sigmund Freud), slikari Klimt (Klimt) i Kokoška (Kokoschka) ali i revolucionar Trocki (Тро́цкий).

Većina kafea u mađar skoj prestonici ,Budimpešti, otvorena je nakon međunarodne izložbe, koja je organizovana povodom proslave hiljadugodišnjice. U isto vreme se kod Mađara pojavljuje i dnevna štampa, pisana na njihovom, maternjem jeziku. Ovde je nastao i poznati časopis Njugat (Zapad). Poznatiji kafei  su Njujork(1894), Panonija, Medikus.

Za kafe ’’Kod crnog praseta’’ vezuje se začetak ekspresionizma u književnosti. Osnivač kluba ovog kafe bio je švedski pisac Avgust Strindberg (August Strindberg) 1892. Lokal je ubrzo postao baza družine poznate pod nazivom ’’Krug podmetača’’, u kojoj je najistaknutiji član bio Munk.

U Minhenu se grupa mladih antikomformističnih umetnika, koja je sebe prozvala ’’Olujna baklja’’, okupljala se oko kafea Elit. a u kafeima Minerva, Central, Maksimilijan oko 1910. okupljaće se grupa slikara ’’Plavi jahač’’.

Kabarei su predstavljali novu formu ’’boemskog života’’. U njima su se razvile posebne vrste spektakla, koji su bili sastavljeni od različitih vrsta umetničkog izražavanja – skeča, karikature, plesa itd. Karakteristična unutrašnja dekoracija kabarea bila je prepuna ornamenata i tehničkih inovacija, stavljenih na najrazličitje periode istorije arhitekture, što danas se najčešće označava kao ’’kič’’.

Najpoznatiji kabare iz ovog perioda je ’’Crna Mačka’’ sa Monmartra, koji su često dolazili da gledaju Mopasan, gerenarl Bulanže, princ od Velsa i mnoge druge istaknute ličnosti. Po uzora na njega, u Barseloni je nastao kabare’’Četiri mačke’’ koji je 1889. posetio i Pikaso. 1889. se otvara i Mulen Ruž, noćni klub i kabare na Monmartru. Njega je sagradio Žozef Oler (Joseph Oller), vlasnik tadašnje Olimpije.

Reklama za turneju Le Chat Noir kabarea

Izvor: Wikipedia

 

Kafešantani su posebne vrste kafea, koji su postali poznati po svojim spektaklima ’’varijeteima’’.Varijete su se izvodile na specijalizovanim mestima poput pozorišta icirkuske šatre,a pružali su najatraktivnije tačke publici. U ovom periodu je nastao i savremeni pojam ’’zvezde spektakla’’. Neki od poznatijih kafešantina su Foli Brežer(1867), današnji Teatar Marinji koji se 1900. zvao pozorište Foli Marinji, Eldorado, Pariziana itd.

Vašari su mamili publiku spektakularnošću tehničkih inovacija. Oni su doprineli homogenizaciji Evrope stvarajući od lokalnih kultura folklor ili sastavni deo kiča, što je najuočljivije bilo u Beču. Tamo je 1900. godine otvoren par ’’Prater’’ u koji je 1909. godine postavljen ’’najveći tobogan smrti u Evropi’’.

Sport je krajem 19. veka i dalje mlada i nedovoljno poznata reč. Sport tj. gimnastika je bila zaastupljena samo u nemačkim i engleskim gimnazijama, dok je iz ostalih evropskih obrazovnim sistemima, sport bio izuzet. U ovom periodu dolazi do jačanja svesti o važnosti sporta u procesu formiranja ličnosti. Prve moderne Olimpijske igre održane su  u Atini 1896., a ubrzo zatim organizovane su i Druge moderne igre.1900., u Parizu.  One su održane uporedo sa Svetskom izložbom.Najveće uspehe doživljavaju biciklističke trke i konjičke trke, dok u Engleskoj raste interesovanje za boks. Tur de Frans je prvi put organizovan 1903,a malo kasnije je osnovan i Tur de Belžik.Sport postaje blisko povezan sa umetnošću, kroz izradu plakata za biciklističke trke, a istovremeno postaje i inspiracija za mnoge slikare i pisce, kao što je bio Apoliner (Apollinaire).

Pobednik prvog Tour de France-a, Maurice Grain

Izvor: Wikipedia

 

Uloga časopisa  bila je  upoznavanje sa evropskim kulturama koje su do tada bile nepoznate širem delu evropske populacije. Najpoznatiji francuski časopis bio je ‘’Francuski Merkur’’, u kome su se iskazivale nove književne struje. U Budimpešti najčitaniji časopis je bio Njugat, čija redakcija je podržala mađarke simboliste. Jedan od poznatih časopisa bio je I Jugend, osnovan u Minhenu 1896., koji je isticao međunarodnu orijentaciju u izvoru saradnika , kao I u sadržaju članaka i rubrika.

Naslovna strana Jugenda (1903)

Izvor: Wikipedia

 

Nazad na početak