Pozorište, film, i fotografija

 

Glavne konkurentske tenedencije krajem XIX veka u pozorištu bile su realizam, koji su obeležile drame Emila Zole (Émile Zola) i simbolizam, čiji je glavni predstavnika bio Stefan Malrme (Stéphane Mallarmé).

Plakat za Antoanovo pozorište (1903)

Izvor: Wikipedia

 

Početkom XX veka, ipak, najsmelije pozorište nalazi se u Rusiji, na čelu sa Konstantinom Stanislavskim (Константин Станиславский). Stanislavski je pridavao veliku pažnju glumcima i insistirao na vežbi tela, glasa i duha. U ovom period, Rusi su snažno uticali na francusko pozorište, gde Žak Ruš pokreće časopis Moderno pozorište.

Pitanje da li fotografija može da bude umetnost postalo je važno početkom devedesetih godina XIX veka, kada se javio pokret secesije. Da bi rešili ovu dilemu, fotosecesionisti su se trudili da njihova fotografije liče što više na slikarstvo.

Gertruda Kezebir - Čarobni kristal (1904)

Izvor: Istorija umetnosti, 2004, STANEK d.o.o

 

Krajem 19. veka javlja se i fotografija pokreta. Edvard Majbridž (Eadweard Muybridge) se smatra rodonačelnikom ovog potpuno novog smera. On je snimao prizore istovremeno iz dva ugla, što pokazuje sasvim drugačiji odnos prema kretanju u vremena i prostoru. Time je uticao na Edisona i podstakao nastanak filmske kamere.

Edvard Majbridž - Konj u galopu (1887)

Izvor: Wikipedia

 

U drugoj polovini XIX veka rađa se još jedna umetnost – film. 28. decembra 1895. prvi put je javno, u Parizu, organizovana projekcija. Autori ,,Izlaska radnika iz fabrike Limijer’’, prvog filma, bila su braća Limijer (Auguste et Louis Lumière). Oni su spojili projekciju, iluziju pokreta i fotografiju, zapravo sva tri suštinska elementa na kojima je zasnovana kinematografija.

Braća Limijer - Izlazak radnika iz fabrike (1895)

Izvor:

 

1896. Žorž Melijes, mađioničar, je prvi put odgledao projekciju braće Limijer nakon čega je uvrstio film u svoj redovan program. Ubrzo potom je pozorište pretvorio u bioskop i počeo pisati scenarija, režirati i prikazivati filmove. Igrom slučaja, dok je praveći film o uličnim secnama u Parizu, čekao omnibus iz tunela kamera mu se zakočila. Kada je pokrenuo kameru, pojavila su se pogrebna kola. Melijus je prvi koji je uspeo da manipuliše prostorom i vremenam na filmu.

Žorž Melijes - Putovanje na Mesec

Izvor: Wikipedia

 

Prvi filmski industrijalac – prvi koji je shvatio ekonomski značaj filma, bio je Šarl Pate (Charles Pathé). On je 1896. osnovao preduzeće ,,Braća Pate’’ koje će imati presudan uticaj na svetsku kinematografiju zbog izvršene podele rada u okviru kinematografije i zbog stvaranja novog pokreta u filmu – umetničkog filma.

 

Nazad na početak