ДУХОВНО ВЕЧЕ У ЧАСТ ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ

• Штампа
• Ел. пошта

Детаљи

Датум последње измене понедељак, 13 фебруар 2023 11:02

13 феб

Аутор Светлана Спајић

Погодака: 12

ДУХОВНО ВЕЧЕ У ЧАСТ ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ

ХРАМ НА ЛАГАТОРУ

ић,

Духовно вече у част Десанке Максимовић одржано 12.2.2023. у крипти храма Вазнесења Господњег на Лагатору. Окупљеним поштоваоцима њеног дела обратио се професор доктор Бошко Сувајџић, управник Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима (Филолошки факултет, Београд) и између осталог, председник Скупштине Вукове задужбине и члан УО Задужбине „Десанка Максимовић“.

Водитељ програма била је Дијана Митрић, ученица 2. године гимназије.
Рецитације су изнели Николина Станимировић, ученица 3. године гимназије. Тамара Станишић из СШ „Свети Сава“, Софија Јаковљевић, 5.разред ОШ „Анта Богићевић“. Песмом је улепшала вече госпођица Катарина Васиљевић.

Драгана Деспотовић, професор веронауке

Конкурс "Светосавље и наше доба", 2023.

• Штампа
• Ел. пошта

Детаљи

Датум последње измене уторак, 07 фебруар 2023 10:55

07 феб

Аутор Светлана Спајић

Погодака: 10

Драги ученици и професори,

Обавештавамо вас да је расписан конкурс "Светосавље и наше доба", за 2023. годину.

Конкурс се расписује за основце и средњошколце, у категоријама: ликовни радови, литерарни радови и калиграфски радови.

Све информације можете добити путем линка:

http://www.uvu.rs/stranica.php?s=07_vesti.txt

Радови гимназијалаца на литерарном конкурсу Омладинског центра у Лозници

• Штампа
• Ел. пошта

Детаљи

Датум последње измене понедељак, 06 фебруар 2023 11:47

06 феб

Аутор Светлана Спајић

Погодака: 12

Наши ученици остварили су  лепе резултате на литерарном конкурсу расписаном од стране Омладинског центра у Лозници .

Освојили су две прве награде и три похвале.

Честитамо ученицима, као и њиховим менторима, и желимо им  успешно учешће у будућим литерарним конкурсима. 

Ослушкивање тишине

Кад ћутиш,

шта чујеш?

Није ли ти тишина,

неизрециве речи?

Оне што гради зид и нестајање.

Нестајем ја, нестајеш ти.

Пуштам те да одеш,

и не пружам руке више

јер ти не умеш грлити ни срцем ни душом.

Нека тишина носи твој осмех,

који ме не греје више,

и твоје сетне очи,

у којима више нема радости препознавања.

С тобом нек иду и сви наши недосањани снови,

о којима са мном тишина ћути.

Зар не чујете?!

Боље је тако.

Тако су ране невидљивије.

Ћути се.

О њима се не прича.

Сакриј да волиш.

Ослушкуј срце своје

Које ћути да не умеш престати

и никада нећеш.

Звук тишине.

Није ли тако боље?

Не веруј!

Веровања су те сломила.

Ћути!

Тишина је спас.

Тишина је истина свих истина.

Она не говори.

Александра Рогојевић, IV разред, Гимназија, Прва награда

Ослушкивање тишине

Тишина као мирно море

лагано таласа животом мојим,

нечујно и безазлено поиграва се срцем овим.

Лутају мисли кроз тишину ноћну,

стрепе и дрхте промрзле речи,

док чекају уснулу зору.

Она лагано корача

из дана у дан, из сата у сат,

само је у срцу мом још мрак.

Тишина ходи шумом пустом

док ветрови дувају још јаки

и бори се са маглом густом.

Мила Симеуновић, III₇ разред, Гимназија „Вук Караџић“

Прва награда

Ослушкивање тишине

          Тишина - нешто што говори више од хиљаду речи. За многе њен звук је најлепша музика за уши.Она збори када речи затаје. Одведе нас тамо где нико не може.

У свету дубоке тишине ја никада нисам сама. Понекад ми је најбољи пријатељ, а понекад ривал. Уме тако да ме мучи, изједа и као из ведра неба да врати сећања која бих хтела заборавити.

Вришти у мени, не да ми мира, тера ме да се борим са својим тмурним мислима и као мост их повезује са страховима који ме напросто гуше.

Поставља превише питања. Баш је знатижељна ова моја тишина, рекла бих. Воли да препознаје нијансе расположења, да се поиграва са мојимнајтананијим осећањима, да буди неки немир.

Да будем искрена, некада смо баш сестрински присне. С времена на време открије ми и понеки одговор, тако да ја не могу остати равнодушна.

Проблеме каткад односи као пенушави таласи Дунава. Патимо и волимо заједно. Мешају нам се сузе и смех.

Посебно ми је драга када је инспиративна, када ме испуни и оснажи ми мотивацију која ми је, да не лажем, често потребна. Тада је она моја муза.

Колико год ми понеки пут уме задавати муке, правити тескобу и препреке, опет ми је лакше са њом изаћи на крај него са људима. Она ми сигурно не жели ништа лоше, само је одвећ љубопитљива - попут детета.

Стално смо заједно нас две. Међусобно се ослушкујемо и каткад имамо исти ритам. Пст! Чујте нас! Необични су мириси, звукови и боје наших титраја.

   Татјана Лукић, III разред, Гимназија „Вук Караџић“, Похвала

Живот је море

Живот је као море,

понекад мирна пучина плава,

а онда запљусне талас црни

и брод остане без кормилара.

Живот је као море,

нико му не може видети крај,

ал` често сурово игра се с нама,

намерно угаси животни сјај.

Живот је као море.

Сви желе сунце и обале дуге,

дане уживања без размишљања

ал` срећа иде са редом туге.

Да, живот и јесте баш као море.

Сви бисмо да бура никад не буде,

ал` тек у стварности сви схватимо

да је и добро и лоше за људе.

Андреј Петровић, I разред, Гимназија „Вук Караџић“, Похвала

ОСЛУШКИВАЊЕ ТИШИНЕ

Ослушкујеш задње пуцкетање ватре,

и размишљаш шта није у реду са тобом.

све се полако гаси

и размишљаш шта није у реду.

Кроз врата па право на кожу

светлост клизи по теби,

док испитујеш своје одлуке.

Тренутно је пука тишина,

само се њен звук

налази у соби.    

Она ти нуди одговоре,

но, ти часно одбијаш,

и бежиш

ка миру и самоћи.

Гладан за самоћом,

гладан за животом,

одувек гладан.

Почињеш трчати ка људима,

мислећи да ћеш пронаћи

више од тишине,

али узалудно − проналазиш себе самог.

Више није ни важно,

сада те тишина гута,

од самог почетка си уморан од тог проклетства.

Време је да спаваш

и заувек слушаш њу.

Огњен Радојичић, II разред, Гимназија „Вук Караџић“ Похвала

Песме гимназијалаца са Светосавског литерарног конкурса

• Штампа
• Ел. пошта

Детаљи

Датум последње измене понедељак, 06 фебруар 2023 11:22

06 феб

Аутор Светлана Спајић

Погодака: 11

Поносни смо што су наши ученици освојили награде на Светосавском литерарном конкурсу.

Стога, објављујемо награђене песме, а ученицима и менторима желимо много среће у даљем стваралачком раду.

СРЦЕ МОЈЕ КУЦА ИСПОД СВЕШТЕНИЧКОГ РУХА

Правим путем иди,
Бога дивнога следи.
Пружи му руку,
И душу милу и чисту,
Ко од стакла саткану
Божијом светлошћу обасјану,
И никада нећеш остати у мраку.
Бори се за веру златну,
Слутњу давних идеала,
Слободе свете правде,
Да те чува од свих зала.
Брат за брата,
Син за оца,
Све за веру и слободу,
Да никада из срца не оду.
Што вековима трајаше,
Заветом Светога Саве,
Снаге нам даваше.
Кроз мрак страшни,
Голготе и страхоте,
Остали смо своји прави,
На светоме путу.
Знамо веру,
Знамо завет,
Остављене у аманет.
И живимо
И стремимо.
Небесима кô и давно
Слободи и груди родној
Спремни дати све и више.
Нама древни корен даје,
Мирну душу ведро срце.
Радост живу,
Увек веру,
Боље биће,
Сигурни смо.
Бог нам вечни и наш Сава,
Пропаст неће дозволити
Дивној вери,
Крсна Слава,
Док смо верни,
Док смо посвећени.
Од Бога је све што дође,
Страха нема,
Све ће то да прође.
Верујемо.
Призивамо
Многе свете,
Симеона, Анастасију и Саву,
Умилно им дете.
Одрекли се света,
Блага,
Безначајног,
Праха и блата.
За небеско и вечно,
Душе чисте,
Благовесно.
Показали
Задивили
Пут нам отворили.
Човек можеш,
Мораш бити
Шта год ти је и како је.
Ништа до тебе самог
Унизити те не може,
Хвала ти, Боже.


Александра Рогојевић, IV₄

Друга награда на Светосавском конкурсу 2023.

Христос ме право у очи гледа

Христос ме право у очи гледа,

Да пропаднем Он ми не да.

Ломим се, од бола уздишем,

Гласније ка небу Твом вичем.

Горим као у огањ бачен,

Не могу чак ни да плачем.

Али си поглед на ме вратио,

Не бих ли лекцију схватио.

Утешитељ душу смирује,

Ја из ада тад извирујем.

Радост ми облива душу,

Као кад киша замени сушу.

Душо моја, благосиљај Бога,

Мога Творца јединога.

Христос ме право у очи гледа,

Да пропаднем он ми не да.

Владе Ковачевић, III₂

(Трећа награда на светосавском литерарном конкурсу.)