Претрага

Смерови

Светски дан здравља

Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна
 

Светски дан здравља желели смо да обележимо истицањем значаја одговарајуће исхране за очување здравља. Због тога смо анкетирали ученике трећег разреда наше школе, како бисмо се упознали са њиховим ставовима у вези са здравом исхраном. Анкета је спроведена у оквиру наставе грађанског васпитања у одељењу III-3. Следе одломци из ширих одговора који су прикупљени у писаном облику.

download

- „Здрава исхрана је најважнији фактор за очување нашег здравља. Оно што једемо, то смо. Под здравом исхраном се подразумева правилан унос хранљивих материја и воде. Здрава храна нам даје енергију, утиче на рад унутрашњих органа, одржава метаболизам и још много ствари које утичу на квалитетан живот.Такође, у већини ситуација, унос добре хране нам може поправити расположење.“  (Милица Лазаревић)

- „Требало би да избацимо шећере и претерану количину масти у нашој исхрани, а да уместо тога убацујемо протеине. Уз здраву исхрану и бављењем спортовима ми развијамо наше духовно стање, избацујемо негативну енергију, а уносимо позитивну.“ (Виктор Чајковски)

- „Важан је начин на који комбинујемо храну. Веома је важно да уносимо воду у организам. Беланчевине се у природи налазе у биљном и животињском свету. Главни извори беланчевина су месо, риба, млечни производи, јаја, житарице. Услед недостатка беланчевина долази до заостајања у расту и развоју. “ (Андријана Станишић)

- „Важну улогу у одржавању ових вредности у крви је избор правих намирница. Тако на пример мед у комбинацији са различитим коштуњавим воћем (ораси, лешници, бадеми) у раним јутарњим  часовима, даје енергију и осећај ситости као и оптимални ниво шећера.“ (Младен Милинковић)

- „Исхрана је основни фактор оптималног раста и развоја човечијег организма и директно утиче на његову радну способност и дужину живота. Умерена исхрана представља оптималну количину хранљивих састојака. Она не сме бити преобилна ни дефицитарна.“ (Огњен Пајић)

- „Без хране човек не може да расте и да се развија. Она има моћ да подстиче ум и поправља расположење. Због тога треба да развијамо и негујемо правилне навике у исхрани да би избегли разне болести.“  (Јована Живановић)

- „Од вечере нам зависи како ћемо спавати, како ћемо се пробудити. Такође је битно време вечерања. То никако не сме бити прекасно јер наш организам не прихвата храну најбоље у касним вечерњим сатима. Зато је то и најкомпликованији оброк у току дана. Јер морамо посебно обратити пажњу кад ћемо јести, колико ћемо јести и коју врсту хране ћемо јести.“  (Ђорђе Ђурић)

- „Требало би избацити или макар смањити унос слаткиша и газираних пића са великом количином шећера. Треба свакодневно јести воће и конзумирати органску храну.“  (Бошко Радовић)

- „Исхрана у великој мери утиче на здравље. Веома је важно шта једемо јер уносом одређених намирница можемо побољшати наше здравље. Уносом витамина побољшавамо наш имунитет.“ (Татјана Пешић)

IMG 20190409 185439

- „Из исхране треба избацити намирнице као што су кечап и мајонез. Кечап је препун шећера, док мајонез садржи велике количине холестерола и уља. Грицкалице и куповни сокови, поготово газирани, су такође лоши, из идентичних разлога.“ (Војин Алексић)

- „Масти, као извор телесне топлоте и енергије које сваки човек троши при било ком раду, су значајне за наш организам. Узимањем масних плодова ( маслине , ораси), као и млека, млечних производа и јаја наш организам снабдевамо довољном количином масти. Ако уносимо превелике количине истих, долази до њиховог нагомилавања и гојазности, док недовољно уношење доводи до слабљења организа.“ (Митровић Андријана)

- „Најбитније је добро распоредити оброке у току дана и прилагодити их себи.  Угљени хидрати, шећери, масти су непријатељи нашем телу. Пециво пуно адитива такође ништа добро не може донети.“ (Петровић Исидора)

- „Протеини играју градивну улогу у људском организму и они чине саставни део свих мишића, костију, коже, косе, крви  и унутрашњих органа. Регулишу раст, одговорни су за активност ћелија и део су имуног система. Квалитет протеина које уносимо исхраном значајно утиче на наше здравље, али и унета количина. Прекомерно уношење протеина животињског порекла може довести до одређених проблема.“ (Војновић Катарина)

- „Људи се придржавају разних дијета не схватајући да то не подразумева само нашу исхрану. Здрав живот, уопште, подразумева и физичку активност, било да је то трчање, шетње, вожња бициклом, тренинзи или дизање тегова. Сталним уносом хране без физичке активности вишак резервних материја у нашем организму се задржава и ствара непожељне промене на телу.“ (Живановић Јована)