Почетком XX века, после Њујорка, америчка кинематографија почиње да се развија и у Лос Анђелесу, тачније у његовом предграђу - званом Холивуд.

Од 1913. год. када је снимљен први филм у Холивуду, холивудска индустрија је преузела све успешне филмске жанрове из Европе – историјски спектакл из италијанске продукције, еротске и авантуристичке филмове из Данске, детективске из енглеске кинематографије и сл. Међутим, Холивуд је донео и два нова жанра – вестерн и слепстик комедију. Реч слепстик означава посебну врсту штапа, коришћеним у старим позоришним комедијама, који је и при благим ударцима производио снажне звуке.

Први вестерн је филм Едвина Портера Велика пљачка воза, снимљен 1903. Творац америчке слепстик комедије је Мак Сенет, глумац, редитељ и продуцент својих филмова. Његове бурлеске и комични ликови Бастер Китона, Чарлија Чаплина и других су биле прихваћене у читавом свету а њихова атрактивност ни дан данас није умањена. Успешна и бројна производња филмова је неминовно морала резултирати и новим квалитетом. Потпуно је природно да филмски језик и изражајна средства новог медија почињу да се усавршавају у таквој производњи, што ће филму омогућити да поред забаве и преношења информација убрзо постане и средство уметничког изражавања.

Међутим, пар деценија од проналаска кинематографа кинематографију су већ почели сматрати потенцијалним извором неморала, а у САД се јављају захтеви за строгу контролу садржаја филмова, а с обзиром да су највећи удео посетилаца биоскопа чинили млади сматрало се да то лоше утиче на њих. Холивуд, да би спречио увођење цензуре и мешање споља, уводи аутоцензуру, а на челу удружења задуженог за то стајао је Вил Хејс, па је удружење добило назви Хејсова канцеларија. Та цензура је учинила филмове тридесетих посебно стерилним, па је чак и пољубац на екрану редак.

У том периоду истакао се комичар Чарли Чаплин. Полуцилиндар, тамно исцепано одело, огромне ципеле и штап су костим тог скитнице. Када би га неко оборио на земљу, он би поносно устао и отресао свој „отмени костим“. Тај неуништиви лик ће освојити симпатије веч 1915. а најбољи филмови су Малишан (The Kid, 1921) и Потера за златом (The Gold Rush, 1925) као и његов први звучни филм Велики диктатор (The Great Dictator, 1940). Познати су још били комичари Бастер Китон, Харолд Лојд, Хери Ленгдон, као и можда најкомичнији глумачки пар Стен Лорел и Оливер Харди. Редитељ Луис Мајлстон снимио је 1930. године антиратни филм На западу ништа ново (All Quieton the Western Front), а и 1940. године Мајлстон показује изузетну вештину обраде реалистичне теме у филму Мишеви и људи (Of Mice and Men, 1939).

Тридесетих се рађа и жанр генгстерског филма, и то са остварењима Мали Цезар (Little Caesar) из 1930. редитеља Мервина Лероја, 1932. године Лице са ожиљком (Scarface) Хауарда Хокса, са реконструкцијом живота Ал Капонеа, филм Подземље (Underground) Јозефа фон Штернберга и Државни непријатељ (The Public Enemy) Вилијема Велмана.

Међу најпознатијим редитељима је Френк Капра који је стварао углавном скроубол комедије, негде са призвуком критике друштва. Најпознатији филмови су: Догодило се једне ноћи (It Happened One Night, 1934), Господин Дидс иде у град (Mr. Deeds Goes toTown, 1936) и Господин Смит иде у Вашингтон (Mr. Smith Goes to Washington, 1939).

Америчку стварност приказује и Фриц Ланг у филмовима Само једном се живи (You Live Only Once) из 1937, Закон линча (Fury) из 1936. и Ти и ја (You and Me) из 1938.

Појава звучног филма доводи до стварања новог филмског жанра – мјузикла. Најпознатији режисери мјузикла били су Базби Беркли, Лојд Бејкон, Ернст Лубич и Рубен Мамулијан. Мјузикли тада постају најпопуларнији жанр, а његовој популарности допринели су и Фред Астер и Џинџер Роџерс, играчки пар. 

Прави пример уметничког престижа Холивуда тог времена представљају Чаплин, Џон Форд и Волт Дизни. Чаплин је игнорисао долазак звука, снимао је и даље неме филмове а проговориће на филму тек 1940. у филму Велики Диктатор. До Другог светског рата снимио је само два филма – Светлости велеграда (City Lights, 1931) и Модерна времена (Modern Times, 1936). Џон Форд је један од највећих редитеља уопште, снимио је преко 200 филмова и његово име је синоним за најпопуларнији амерички жанр – вестерн. Свакако најпознатији Фордов филм је Поштанске кочије (Stagecoach) из 1939. са младим Џоном Вејном, који је овим филмом постао звезда. Међу бројним делима познат је и филм Плодови гнева (The Grapes of Wrath) из 1940. по познатом роману Џона Штајнбека. Волт Дизни је започео каријеру у Холивуду 1922. као цртач, а касније ће усавршити технику цртаног филма. Године 1927. излази први дугометражни цртани филм – Снежана и седам патуљака (Snow White and the Seven Dwarfs, 1937), а након њега следи низ других: Пинокио (Pinocchio, 1940), Дамбо (Dumbo, 1941), Бамби (Bambi, 1942), Петар Пан (Peter Pan, 1953), Пепељуга (Cinderella, 1950), Алиса у земљи чуда (Alice in Wonderland, 1951) итд.

Године 1939. појављује се и чувени филм Виктора Флеминга Прохујало са вихором (Gone With the Wind), а исте године од истог редитеља и филм Чаробњак из Оза (The Wizard of Oz). (назад, на почетак) (следећа страна)