Педесете су донеле врло богату продукцију, развија се неколико жанрова и мноштво значајних филмова у оквиру њих.

Мјузикл је одстигао изванредан ниво префињености, нарочито у филмовима: Певајмо на киши (Singin’ in the Rain, 1952) режисера Џин Келија и Стенли Донена, и Оклахома! (Оklahoma!, 1955) Фреда Цинемана.

Највећа остварења у жанру комедије су: Булевар сумрака (Sunset Blvd., 1950) Билија Вајлдера, немачког имигранта и мрачног генија америчке комедије, Седам година верности (The Seven Year Itch, 1955), Неки то воле вруће (Some Like It Hot, 1959) од истог редитеља са Мерлин Монро у главној улози; Мушкарци више воле плавуше (Gentlemen Prefer Blondes, 1953) и Како се удати за милионера (How to Marry a Millionaire, 1953) Хауарда Хокса са Монро. Педесетих се развија тзв. „зрели вестерн“, а прототип овог жанра су Револвераш (The Gunfighter, 1950) Хенрија Кинга и Тачно у подне (High Noon, 1952) Фреда Цинемана. Ту су даље: Обрачун код ОК корала (Gun fight at the O.K. Corral, 1957) и Седам величанствених (The Magnificent Seven, 1960) Џона Старџиса, Станица Команча (Comanche Station, 1960) Бад Бетичера, Вођа каравана (Wagon Master, 1950), Рио Гранде (Rio Grande, 1950), и пре свега Трагачи (The Searchers, 1956), сва три дело Џона Форда и Шејн (Shane, 1953) Џорџа Стивенса.

Гангстерски и антикомунистички филм, чије место је током рата заузео шпијунски филм, поново се развија. Најзначајнија остварења су почела још четрдесетих филмовима Пољубац смрти и Живели су ноћу (The y Live by Night, 1948) Николаса Реја, редитеља чувеног Бунтовника без разлога (Rebel With out a Cause) из 1955. са Џејмс Дином. Педесетих су то филмови: На доковима Њујорка (On the Water front, 1954) и Источно од раја (East of Eden, 1955) Илије Казана, Џунгла на асфалту (The Asphalt Jungle, 1950) Џ. Хјустона, Велика врелина (The Big Heat, 1953) Ф. Ланга. Водећи антикомунистички филм је без сумње Мој син Џон (My Son John, 1952) Лио Мекерија, творца чувене комедије Пачја супа (Duck Soup) из 1933 са комичарима браћом Маркс, који је у међувремену изгубио смисао за хумор.

Што се тиче научне фантастике, педесетих су најбитнији филмови Дан када је земља стајала мирно (The Day the Earth Stood Still, 1951) Роберта Вајза и Инвазија крадљиваца тела (Invasion of the Body Snatchers, 1956) Д. Сигела.

„Мали филм“ или амерички камерни филм се појављује педесетих година и бави се свакодневним животом малих људи. Први „мали филм“ био је Марти (Marty, 1955) Делберта Мана 1955, и можда најпознатији 12 гневних људи (12 Angry Men, 1957) Сидни Лумета.

У оквиру независне продукције која је педесетих била у порасту, имамо филмове: Пољубац смрти (Kiss of Death, 1955) Роберта Олдрича, Ноћ ловца (Тhe Night of the Hunter, 1955) Чарлса Лотона, рани филмови Стенлија Кјубрика Путеви славе (Paths of Glory , 1957) и Убиство (The Killing, 1956), популарни Дивљи (The Wild One, 1953) Ласло Бенедека са „дивљим“ Марлон Брандом, Чаплинов Светлости позорнице (Lime light, 1952), Пут око света за 80 дана (Around the World in Eighty Days, 1956) Мајкла Андерсона, Мулен руж (Moulin Rouge, 1952), Неприлагођени (The Misfits, 10960) Џона Хјустона, и Човек са златном руком (The Man With the Golden Arm, 1955) Ота Премингера са Френк Синатром, Беби Дол  (Baby Doll, 1956) Илије Казана, Мост на реци Кваи (The Bridge on the River Kwai, 1957) Дејвида Лина и познати филм Све о Еви (All About Eve, 1950) са Бет Дејвис.

Други неамерички филмови, по неким листама међу 100 најбољих икада су: Орфеј (Orphée, 1950) Жан Коктоа, Рашомон (Rashomon, 1950) Акире Куросаве, Четири стотине удараца (Les quatre cents coups, 1959) Франсоа Трифоа, Токијска прича (Tôkyô monogatari, 1953) Озуа, Све што небо дозвољава (All that Heaven Allows, 1955) Дагласа Сирка, Седми печат (Det Sjundeinseglet, 1957) Ингмара Бергмана, Вртоглавица (Vertigo, 1958) Алфреда Хичкока, Пепео и дијамант (Popiólidiament, 1958) Пољака А. Вајде, Хирошима, љубави моја (Hiroshima mon amour, 1959) Алан Ренеа. (назад, на почетак) (следећа страна)