Шездесете су можда су најпрепознатљивије по популарном француском „новом таласу“. Пошто су француски филмови све више адаптирали литерарна дела и постајали театрални и вербални, против овакве тенденције устали су критичари француских филмских новина Cahiers du cinéma. Предводник критичара је био Франсоа Трифо, а остали су били: Жан-Лик Годар, Алан Рене, Клод Шаброл, Жак Ривет, Ерик Ромер и Луис Мал, а подржавао их је Андре Базен, чувени француски филмски теоретичар. Њихови претходници су Роберт Бресон и Жак Тати. Најпознатији Бресонови филмови су: Дневник сеоског свештеника (Journal d'un curé de campagne, 1951) и Џепарош (Pickpocket, 1959). Жак Тати, један од највећих комичарских талената светског филма, режирао је 3 веома популарне комедије: Одмор господина Илоа (Les vacances de Monsieur Hulot, 1953),  Мој ујак (Mon oncle , 1958) и Време игре (Play Time, 1967). Најпознатији филмови „новог таласа“ су: До последњег даха (À bout de souffle, 1959), Живети свој живот (Vivre sa vie, 1962), Презир (Le Mépris, 1963), Сам за себе (Bande à part, 1964), Алфавил (Alphaville, 1965), Луди Пјеро (Pierrot le fou, 1965), Један плус један (One plus One, 1968) Жан-Лик Годара, Жил и Џим (Jules et Jim, 1961), Фаренхајт 451 (Farenheit 451, 1966), Млада је била у црнини (La Mariée était en noir, 1967), Украдени пољупци (Baisers volés, 1968), Брачно гнездо (Domicile conjugal, 1970) Франсоа Трифоа, Прошле године у Маријенбаду (L'année dernière à Marienbad, 1961) Алан Ренеа, Љубавници (Les amants, 1958) Луја Мала.

Године 1960. излази чувени Хичкоков Психо (Psycho), његов велики хит након Север-северозапад (North by Northwest, 1959), а већ 1963. и нови Птице (The Birds) који је такође имао успеха код публике. Други важни филмови из ове деценије су: Апартман (The Apartment, 1960) Билија Вајлдера, Велико бекство (The Great Escape, 1963) Џона Старџиса, мјузикл Прича са западне стране (West Side Story, 1961) Роберта Вајза, затим Човек који је убио Либерти Валанса (The Man Who Killed Liberty Valance, 1962) ремек-дело Џона Форда, Лоренс од Арабије (Lawrence of Arabia, 1962) и Доктор Живаго (Doctor Zhivago, 1965) Дејвида Лина, радикално дело далеко испред свог времена Др Стрејнџлав (Dr. Strangelove or: How I Learned to Stop Worrying and Love the Bomb, 1964) као и Одисеја у свемиру 2001. (2001: A Space Odyssey , 1968) Стенлија Кјубрика, Моје песме моји снови (The Sound of Music, 1965) Роберта Вајза, Андреј Рубљов (Andrey Rublyov, 1966) Андреја Тарковског, Девојке из Челзија (Chelse a Girls, 1966) Ендија Ворхола, чувени филм рекламиран слоганом „Они су млади.. Они се воле..Они убијају људе. – Бони и Клајд (Bonnie and Clyde, 1967) Артура Пена, Дивља хорда (The Wild Bunch, 1969) Сема Пекинпоа, Голи у седлу (Easy Rider, 1969) Дениса Хопера, чувени револуционарни Дипломац (The Graduate, 1967) Мајка Николса, Конформиста (The Conformist, 1970) Бернарда Бертолучија, Клеопатра (Cleopatra, 1963) због које је 20th Century Fox банкротирао.

Шездесетих имамо и италијански нови талас, којем припадају режисери: Федерико Фелини, Лукино Висконти, Пјер Паоло Пазолини, Микеланђело Антониони, Бернардо Бертолучи. Фелинијеви најпознатији филмови су: Улица (La Strada, 1954), Слатки живот (La Dolce Vita, 1960), Сатурикон (Satyricon, 1969), Осам и по (8½, 1963) и Амаркорд (Amarcord, 1973). Антониони, модернизатор италијанског и светског филма,  шездесетих ствара неколико ремек-дела: Авантура (L'avventura, 1960), Ноћ (Lanotte, 1961), Помрачење (L'eclisse, 1962) и Увећање (Blowup, 1966).

Године 1961. појављује је познати филм Јоџимбо или Телесна стража (Yojimbo, 1961) Акире Куросаве, 1962. излази први филм из циклуса о Џемсу Бонду, а 1964. За шаку долара (Per un pungo di dollari, 1964), чувени шпагети вестерн Серђа Леонеа заснован на Јоџимбу којим започиње трилогију Безименог којег тумачи Клинт Иствуд. Наставци ове трилогије су За долар више (Per qualche dollaro in più, 1965) и Добар, лош, зао (Il buono, il brutto, il cattivo, 1966), а филмове чини грандиозним и сјајна музика Енија Мориконеа. (назад, на почетак) (следећа страна)