• DSC 4569
  • gimn2
  •  DSC0078
  • DSC 4580
  •  DSC0069
  •  DSC0047 (2)
  • 2
  • DSC 4570

Претрага

Песме гимназијалаца са Светосавског литерарног конкурса

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

Поносни смо што су наши ученици освојили награде на Светосавском литерарном конкурсу.

Стога, објављујемо награђене песме, а ученицима и менторима желимо много среће у даљем стваралачком раду.

 

 

СРЦЕ МОЈЕ КУЦА ИСПОД СВЕШТЕНИЧКОГ РУХА

Правим путем иди,
Бога дивнога следи.
Пружи му руку,
И душу милу и чисту,
Ко од стакла саткану
Божијом светлошћу обасјану,
И никада нећеш остати у мраку.
Бори се за веру златну,
Слутњу давних идеала,
Слободе свете правде,
Да те чува од свих зала.
Брат за брата,
Син за оца,
Све за веру и слободу,
Да никада из срца не оду.
Што вековима трајаше,
Заветом Светога Саве,
Снаге нам даваше.
Кроз мрак страшни,
Голготе и страхоте,
Остали смо своји прави,
На светоме путу.
Знамо веру,
Знамо завет,
Остављене у аманет.
И живимо
И стремимо.
Небесима к
ô и давно
Слободи и груди родној
Спремни дати све и више.
Нама древни корен даје,
Мирну душу ведро срце.
Радост живу,
Увек веру,
Боље биће,
Сигурни смо.
Бог нам вечни и наш Сава,
Пропаст неће дозволити
Дивној вери,
Крсна Слава,
Док смо верни,
Док смо посвећени.
Од Бога је све што дође,
Страха нема,
Све ће то да прође.
Верујемо.
Призивамо
Многе свете,
Симеона, Анастасију и Саву,
Умилно им дете.
Одрекли се света,
Блага,
Безначајног,
Праха и блата.
За небеско и вечно,
Душе чисте,
Благовесно.
Показали
Задивили
Пут нам отворили.
Човек можеш,
Мораш бити
Шта год ти је и како је.
Ништа до тебе самог
Унизити те не може,
Хвала ти, Боже.


Александра Рогојевић, IV4

Друга награда на Светосавском конкурсу 2023.

Христос ме право у очи гледа

Христос ме право у очи гледа,

Да пропаднем Он ми не да.

Ломим се, од бола уздишем,

Гласније ка небу Твом вичем.

Горим као у огањ бачен,

Не могу чак ни да плачем.

Али си поглед на ме вратио,

Не бих ли лекцију схватио.

Утешитељ душу смирује,

Ја из ада тад извирујем.

Радост ми облива душу,

Као кад киша замени сушу.

Душо моја, благосиљај Бога,

Мога Творца јединога.

Христос ме право у очи гледа,

Да пропаднем он ми не да.

Владе Ковачевић, III2

(Трећа награда на светосавском литерарном конкурсу.)