•  DSC0047 (2)
  • DSC 4580
  •  DSC0069
  • gimn2
  • DSC 4570
  •  DSC0078
  • 2
  • DSC 4569

Претрага

Уметност и филозофија

Оцена корисника:  5 / 5

Звезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активнаЗвезда активна
 

Уметност и филозофија

Постоји мишљење да се о уметности и лепоти не може говорити . Пре свега због тога што се не може избећи субјективност или субјективни став. О томе би дакле требало ћутати , али сваки стваралац и посматрач уметничког дела може да заузме и мислилачки став.

Када зађемо у поље мисли, зашли смо у поље филозофије. Однос филозофије према уметности један је од есенцијалних проблема са којима су се филозофи бавили. Сви смо свесни да је током историје свака врста уметности представила неку свакидашњу тему на себи својствен начин . Али, није једина алатка примарно употребљена за илустровање. Наиме, сличан процес презентовања одређеног предмета се може препознати и у филозофији, која у многоме чему може да се поистовети са не тако класичном врстом уметности .

Уметност и филозофија у овом контексту представљају јединство описа сваког дела наше искуствене спознаје: љубав, мудрост, религија, смрт и живот. А потврда томе су у великој мери запажени ,,одметници’’ који су кроз историју комбиновали оба начина у својим делима, па тако имамо књижевнике који су писали филозофске есеје, али и филозофе који су се бавили књижевношћу. Увођење појма бесмисла и апсурда у ,,Странцу’’ Албера Камија, безличност, сатирика и базични описи Бекетове анти-драме једни су од примера који дубоко у себи полазе од филозофије, а ипак су доведени до највишег ранга књижевне уметности.

годо

И уметност и филозофија су одскочна даска за излазак са света привидне стварности у далеке погледе које де свако доживети и разумети различито. Никада нећемо успети да одгонетнемо како мозак уметника и филозофа заправо функционише, али несумњиво је да значајно доприносе развоју културе кроз своја дела која ће живети све док живи и само човечанство. Имајудћ то на уму, колико год можда да ми се то све привиди или бар донекле разумем сама дела, свестан сам великог успеха који су постигли.

Тачно је да они свет виде много другачије од ,,обичног’’ човека, али у многоме му помажу да се он у том свету снађе и да га лакше разуме . Аристотел посебно наглашава способност уметничког дела да изазове прочишћење. Катарза је стање у коме се наша сећања прочишћавају, а спознаја узвишених идеја постаје блиска.

Када год нешто не разумем, ја се вратим највећим остварењима човековог ума под корицама. Тамо све пише, све ситуације могу да препознам и увидим кључан корак који води до решења. Колико је то добро, нисам сигуран. У том тренутку свакако јесте, али ако мало дубље размислим увиђам неку правилност. Сви догађаји се понављају, остају непромењени док се време, место и ликови смењују. Све је исто, само упаковано у мало финије рукавице . Више смо напредовали у физичком смислу, постигли запањујућ технолошки и научни напредак, али људски разум је остао изворно исти, није уопште еволуирао током векова, а све је материјално отишло далеко испред нас. Богатији смо, а сиромашнији. Постаћемо ,,лутке’’ наших играчака.

 Дакле, уметности и филозфија, иако су много критиковане и ословљаване са неспојивим и непотребним, представљају ослонац на ком се темељи друштво и друштвени поредак и не сме да се заборави, јер има велики значај и широку примену.

Никола Маринковић IV- 1

Подели

Професор Мирко Марковић