Metropole
London
Jedan od prvih gradova koga je zahvatio proces indrustrijalizacije bio je London. Glavni grad Velike Britanije postao je vrlo brzo najmodernija evropska prestonica, ističući se razvijenom železničkom mrežom i mnogobrojnim tehničkim inovacijama.
Ovaj procvat industrije, obezbedio je Engleskoj prevlast nad ostalim kontinentima i status velike imperijalne sile.
Sa druge strane, tradicionalno englesko društvo nije lako prihvatalo novine na polju kulture. Tokom viktorijanskog perioda, kultura je bila zarobljena u okovima društvenih normi, što je dovelo do njene izolovanosti u odnosu na kontinentalnu kulturu. Ovakvi uslovi su primorali mnoge engleske umetnike da napuste ostrvo i priznanje za svoj rad potraže negde drugde. Na ovakav korak su se odlučili, između ostalih, i Oskar Vajld (Oscar Wild), Džordž Mur (George Moore), Džems Džojs, Frederik Rolf(Frederick William Rolfe.) Nakon privredne ekspanzije Londona, razvijaju se i drugi gradovi: Glazgov, Mančester i Birmingem.
Beč
Habzburzi su, uprkos mnogim unutrašnjim teškoćama, nastojali da održe ugled Beča na polju stvaralaštva. U ovom periodu započet je program urbanizacije – podignuti su spomenici duž Ringštrase i brojne zgrade sa fasada urađenim u istorijskim, stilovima. Ovaj program je imao za cilj veličanje habzburše kulture kako u Evropi, tako i u Austro – Ugarskoj monarhiji, koja je bila uzdrmana nacionalnim sukobima. Stalna opasnost od pobune manjina, dovela je do izolovanosti Beča krajem 19. veka. Mnogi umetnici su otvoreno pokazivali svoje nezadovoljstvo. Jedan od njih, arhitekta Adolf Los,(Adolf Loos ) objavio je 1903. časopis Das andere, koji je predstavio kao ''časopis za uvođenje zapadne kulture u Austriju''. Sigmund Frojd (Sigmund Freud) je upravo u Beču razvio svoju psihoanalizu, jedan od najuticajnijih psiholoških pravaca.
Ovaj period predstavljao je ujedno i poslednji period kulturnog vrhunca Beča, tj. Bečke moderne (1890—1910).
Prag
Prestiž Praga u kulturi Evrope potiče još iz srednjeg veka i doba Karla IV (Karel IV. Lucemburský). Tokom 19. veka u više navrata je eskalirala netrpeljivost Čeha prema Beču, od koga su i dalje politički zavisili. U ovakvoj atmosferi, neki književnici poput Petra Bezruča (Petr Bezruč) i Otokara Bžezina(Otakar Březina), opredeljuju se da pišu na češkom jeziku uprkos dominaciji nemačkog u literaturi. Mesta kulturnih dešavanja i razmene ideja su uglavnom bili kafei, gde su se sretali veliki pisci i umetnici: Rilke,( Rainer Maria Rilke) Kafka,(Franz Kafka) Maks Brod (Max Brod), kompozitor Leoš Janaček (LeoJanáček).
Proces industrijalizacije je i ovde ostavio svoje karakteristične posledice na radničku klasu kroz organizovanje radničkog pokreta i Socijaldemokratske partije.
Madrid
Madrid, jedna od najmlađih evropskih metropola, krajem 19. veka bio je više usmeren ka bogatoj, aristokratskoj prošlosti, nego ka savremenim dostignućima. Uprkos tome,je, Artur Sorije (Arturo Soria) arhitekta i filozof, projektuje u stilu najmodernijih austrijskih arhitekata Adolfa Losa(Adolf Loos) i Engleza Ebenizera Haurda (Ebenezer Howard). On je 1894. realizovao projekat ,,linearnog naselja'' u okolini Madrida. U književnosti, Madrid predstavlja mesto gde su se okupljali predstavnici pravca, koji je Španiji nazivan modernisto, kao što su – Ruben Durio(Rubén Darío) i Huan Ramos Himenez (Juan Ramón Jiménez) .
Pariz
Pariz u ovom periodu dobija epitet '' Novi'' zbog velikih arhitektonskih projekata koje je sproveo prefekt Osman (GeorgesHaussmann)i bogaćenja društvenih slojeva. Resursi iz kolonija omogućili su razvoj industrije u gradu i doveli do proširenja predgrađa, kao i do porasta stanovništva koje je 1910. iznosilo 2, 9 miliona. U ovo doba su izgrađene železnička stanica Lion, zgrada Opere, most Aleksandra III, i prepoznatljive stanice metroa.Letnje Olimpijske igre su održane u Parizu 1900.
Kroz pariske škole su prošli mnogi stvaraoci, a najpozanija po svojim učenicima je Licej Kondorse. Njegovi učenici su bili Marsel Prust, (Marcel Proust) Moris Deni,( Maurice Denis ) Pol Serizije, (Paul Sérusier) i mnogi drugi.
Sankt Peterburg
Sankt Peterburg bio je najznačajniji grad u Rusiji još vremena Petra Velikog(Pёtr Velikiй). Aktivan kulturni život u njemu podsticala je pre svega blizina dvora Romanovih i status carske prestonice( 18- 20veka). Povoljan geografski položaj i blizina luke dala mu je ekonomsku snagu, sa čijim razvojem će započeti i osnivanje radničke populacije.
Berlin
U kulturnom životu Evrope krajem 19. veka pojavljuju se novi centri, koji do tada nisu važili za aktivne oblasti stvaralaštva, a koji sada postaju predvodnici savremene umetnosti. Najbolji primer za ovu pojavu su nemački gradovi, na prvom mestu - Berlin. Istorijski trenutak u kome je Berlin stekao istaknuto mesto među evropskim prestonicama je proglašenje Drugog nemačkoh carsta 1871. Za germanske teritorije karakteristični su gradovi – pečurke, kakav je bio i Berlin. U njemu su boravili umetnici uglavnom iz Srednje Evrope, koje je privlačila napredna urbanizacija i izgradnja mnogih kafea i kabarea. Na procvat kulture je uticala Bizmarkova reforma obrazovnog sistema i Kulturkampf. Berlin je imao najviše pismenog stanovništa, i veliki broj diplomiranih, što je izazivalo strah kod jednog dela vlasti. Takođe, vekovna podela Nemačke na pokrajine, dovela je do razvoja i drugih gradova, kao što su Drezden, Minhen, Lajpcig, Keln.
Minhen
Minhen su zbog njegovog kulturnog značaja često nazivali ''Izarskom Atinom''. Duh Atine je prenet u Minhen izrgradnjom čuvenog muzeja likovnih umetnost, Pinatoteke, koji je izgrađen po modelu jedne sale Akropolja. Minhenska urbanizacija iz ovog perioda se najbolje ogleda u izgradnji Princregentštrase, tzv. ulice prestolonaslednika, koju su činile prinčeva rezidencija, muzej i veliko pozorište. Minhen je bio centar katolicizma i grad je bio dobro povezan železnicom sa drugim evropskim centrima. Često je upoređivan sa Parizom, pre svega zbog svoje četvrti Švabing koja podseća na Monmart. Postaje centar novog pravca – moderne- nakon pojavljivanja časopisa Jugend 1896.
Vajmar
Zvanična politika Vilhelma II bila je usmerena protiv moderne umetnosti, radove negermanskih autora, u skladu sa Bildung –om. U Vajmaru, malom gradu u oblasti Tiringiji, živela je nekolicina aristokrata koji su bili zainteresovani za razvijanje novih formi umetničkog izražavanja. Grof Hari Kesler(Harry Kessler), osnovao je časopis Pan u Berlinu 1895.i ubrzo postao zaštitnik impresionizma i grupe Nabis od 1890 – 1910. On je organizovao mnoge kulturne događaje, a funkciju umetničkog savetnika dao je belgijskom slikaru Van de Veldeu(Henry van de Velde) predstavniku art nouveau. U njemu su živeli i stvarali velikani poput Getea(Goethe), Šilera (Friedrich Schiller), i Herdera(Johann Gottfried Herder). Grobovi Getea, Šilera i Ničea (Nietzsche) kao i njihove arhive, nalaze se u gradu.
Budimpešta
Budimpešta je bila jedini grad u Mađarskoj koji je smatran kulturnim centrom u stvaralačkim krugovima Evrope. Ona je takođe kao Berlin, imala velikog konkuretna u Beču, uprkos Austro – Ugarskoj nagodbi iz 1867., koja je imala za cilj da ih približi. Jedino su mađarske opere Imrea Kalmana (Imre Kálmán ) i Ferenca Molnara(Ferenc Molnár) bile dobro prihvaćene u Beču. Budimpešta je znatno proširila svoju teritoriju ujedinjenjem Budima i Pešte 1873. Ona postaje najveći grad kontinentalne Evrope, prvi koji je dobio električne tramvaje i podzemnu železnicu.
Jedan od najvažnijih događa ovog perioda je bila međunarodna izložba organizovana povodom hiljadugodišnjice Mađarske, 1896. Takođe, Budimpešta postaje i centar avangardnog pokreta koji je osnovao 1908. časopis Njugat.
Brisel
Najveće iznenađenje ovog perioda je munjevit razvoj Belgije i njeno izbijanje na prvo mesto na listi industrijske razvijenosti. Brisel je iskoristio sve povoljnosti industrijskog preobražaja i postao važno intelektualno stecište, na kom su se sretali – Žorž Rodenbah(Georges Rodenbach), Felisijen Rops (Félicien Rops) i mnogi drugi. Iako je bila relativno mlada država, (1831.osnovana) u Belgiji nije došlo samo do razvoja Brisela već i Liježa, Gana, Namira, Antverpena.
Moskva
Moskva, uprkos ubrzanom razvoju industrije i porastu stanovništva, ostaje drugi grad po značaju u Rusiji, odmah iza Sankt – Peterburga. Ona je i najveći obrazovni centar jer se u njoj nalazi najznačajniji ruski univerzitet
Moskva se u ovom periodu odlikuje umetničkom avangardom, koja je bila najzastupljenija u njenim kulturnim ustanovama. U Hudošestvenom teatru, osnovanom 1898, prikazivana su dela Čehova,( Ant́on Č́ehov) Gorkog,( Maksim Gorьkiй), kao i Knuta Hamsona (Knut Hamsun) i Meterlinka(Maeterlinck).Drugo značajno mesto predstavlja Boljšoi teatr u kome su izvođene opere Čajkovskog, (Pёtr Ilьič Čaйkovskiй) Korsakova ( Nikolaй Korsakov ) Borodina,( Aleksandr Borodin), Musogorskog (Modést Petróvič Músorgskiй) itd.
Najpoznatija književna grupa iz Moskve su bili kubofuturisti, koja je zvanično osnovana 1913 godina, a zastupala je antiestetizam.