Млади и њихов каријерни избор - шта је важно да знамо како бисмо их подржали на том путу?
Оцена корисника: 5 / 5
- Детаљи
- Датум последње измене понедељак, 29 новембар 2021 18:36
- Објављено понедељак, 29 новембар 2021 18:36
- Аутор Мирко Марковић
- Погодака: 217
Једна од првих одлука коју млади доносе током живота јесте одлука о будућем занимању. Једни ће се, након завршетка средње школе, определити за улазак на тржиште рада, док други у фокусу имају наставак формалног образовања. За оне који планирају да стекну диплому високог образовања, типична питања укључују врсту високошколске установе на којој ће студирати, област студија, начин уписа, трошкове студија, могућности студентских пракси и размена и томе слично.
Према истраживањима које је објавио ОЕЦД, различити су фактори који утичу на младе који доносе одлуку о својој будућој каријери. Често се догађа да избор буде заснован више на широко распрострањеним уверењима него на добро осмишљеном процесу доношења одлука. На пример, ученици често своје ставове и будући избор заснивају на недовољно провереним и субјективним информацијама из свог окружења о условима рада у оквиру неког занимања - висини зараде, радном окружењу, потребном образовању, могућностима напредовања и слично. Зато је важно подржати их у истраживању потребних информација из више различитих извора, како би проценили добијена сазнања у односу на личне аспирације и могућности.
Реалност је да су многи ученици збуњени који пут да следе након средње школе. Недавни рад заснован на последњим ПИСА резултатима на основу одговора 15-годишњих ученика, открива да млади људи сужавају своја очекивања у каријери на ограничену листу најтрадиционалнијих занимања. Истраживања показују да велики број младих не узима у обзир или не зна за нове врсте послова који се појављују, посебно у контексту дигитализације и савремених технологија. Аспирације младих могу бити нереалистичне и обликоване полом и социјалним пореклом. Ситуација се много не мења ни када ученици заврше школу и многобројни докази сугеришу да су очекивања младих људи у каријери недовољно усклађена са потражњом на тржишту рада.
Друга публикација на основу већ поменутих истраживања указује да велики проценат (чак 47% дечака и 53% девојчица анкетираних у 41 земљи) очекује да ће радити на једном од само 10 популарних послова до своје 30. године. Упркос томе што живимо у ери друштвених мрежа и распрострањене употребе савремених технологија, истраживања показују да су и даље најпопуларнија занимања традиционална занимања попут лекара, наставника, адвоката, полицајца, ветеринара... Могуће је да је то случај због тога што су младима ова занимања добро позната из свакодневног живота, професије њихових родитеља и предака, из медија, али такође, ово су занимања за која постоје добро познате образовне путање које су њима познате. Међутим, поставља се питање колико су млади обавештени о неким новим занимањима за којима постоји потреба на тржишту рада. Извештај такође указује на честу неусклађеност аспирација младих људи у каријери са образовањем и квалификацијама потребним за жељена занимања. Све ово указује на важност правовременог информисања – знати где можемо прикупити потребне информације о различитим занимањима и областима рада, и у складу са тим, образовним могућностима које нам се пружају и размотрити дате прилике у односу на сопствена интересовања, способности и друге личне карактеристике.
Поставља се питање, где ученици могу да потраже поуздане информације и подршку? Један од начина свакако може бити обраћање педагошко-психолошкој служби у школи или служби за професионалну оријентацију и планирање каријере при Националној служби за запошљавање. Други начин јесте и непосредан увид у специфичности одређеног посла/занимања или образовног профила/студијског програма посетом установи, уколико то прилике дозвољавају и прикупљањем информација од стране оних који се већ баве појединим занимањем или похађају одређени образовни профил/студијски програм. Осим тога, ресурси које ученици и самостално могу претражити доступни су и на интернету. Од користи може бити водич за основце Националне службе за запошљавање у коме су описана најразличитија занимања доступна код нас, уз навођење конкретних радних задатака које она подразумевају, потребног образовања, као и вештина и способности које су пожељне за обављање појединог посла. Различити упитници о способностима, особинама и професионалним интересовањима су такође доступни на порталу а који могу послужити као смерница у ком правцу додатно могу истраживати. Поред овога, младима може бити значајан и портал БОШкаријера који нуди информације о занимањима али и тестове самопроцене и могућност саветовања са каријерном саветницом. Осим поменутих, ученици могу претраживати и различите образовне могућности путем портала образовање.рс, где на једном месту постоји база свих акредитованих установа (средњих школа и високошколских установа) у нашој земљи.
Ми као наставници и каријерни практичари можемо подржати младе у каријерном развоју тако што их подстичемо да отворено размишљају о својој будућности, о приликама у свету занимања и о томе где се њихове снаге укрштају са њиховим тежњама и потребама друштва. Са активностима каријерног информисања и саветовања пожељно је почети у раном добу, када почињу да се формирају ставови о образовању, занимањима и раду. Можемо, примера ради, користити различите податке и сазнања добијене из релевантних истраживања на ову тему, као што су горепоменута или бројна друга и активно радити на разбијању предрасуда о занимањима и школама/факултетима међу младима са којима радимо. Те податке заједно са ученицима можемо анализирати и разматрати у контексту њиховог активног учешћа у сопственом каријерном развоју - подржати их да истражују различите изворе информација, омогуће себи вишеструки избор у погледу даљег образовања или запошљавања, преиспитују сопствене критеријуме за избор и одређују приоритете. Исто тако, за нас као каријерне практичаре је важно и унапређивање сопственог рада у области каријерног вођења и саветовања; с тим у вези, бићемо спремнији да младе подржимо у њиховом каријерном развоју и смањимо могућност да доносе произвољне изборе о својој будућности.